Секуоиадендрон гигантеум

Биљно царство се састоји од милиона биљних врста, али ако морамо да говоримо о највећој, ниједна не превазилази Секуоиадендрон гигантеум. Није баш најбоље дрво у башти, осим ако је велико, али реалност је да има тако спор раст и толико је лепо да је скоро немогуће не набавити га чим имате прилику .

Као да то није довољно, осим што је велика, спада међу биљке са дужим животним веком: док год услови то дозвољавају, може да живи 3200 годинаМного више од било ког другог живог бића.

Какво је порекло и карактеристике Секуоидендрон гигантеум?

Позната као секвоја, џиновска секвоја, секвоја Сијера, велинтониа или велико дрво, овај величанствени четинар је зимзелена биљка ендемична за западну Сијера Неваду у Калифорнији. Може достићи максималну висину од 94 метра са пречником трупа већим од 11 метара., иако је најчешће то што остаје у само око 50-85 метара са деблом од 5 до 7 метара у пречнику.

Стабло му је право, са влакнастом кором, а крунисано је шиластим листовима., које расту у спиралном распореду и дугачке су од 3 до 6 милиметара. Шишарке су дугачке 4 до 7 центиметара и потребно им је 18 до 20 месеци да сазревају, иако им може проћи и до 20 година да ослободе семе. Они су мали, дужине 4-5 милиметара и ширине 1 милиметар, тамносмеђе боје и имају жуто-браон крила која им помажу да се удаље од родитеља када дуне ветар.

Какве користи има?

џиновска секвоја користи се само као украсна биљка. Некада се сматрало да нађе неку примену свом дрвету, на пример за производњу летвица за ограду, али је толико крто да бих данас рекао да се за то користи врло мало или уопште не користи (мада ако бих грешим, молим вас реците ми 🙂 ).

Ако се гаји као изоловани примерак то је дивно, јер знате да ћете пре или касније имати дрво које ће се издвојити од осталих. И то да не помињемо да ћете, ако имате прилику да их видите у њиховом природном станишту, сигурно уживати.

Каква је брига о џиновској секвоји?

Ми смо пре четинара који захтева доста простора и умерену па чак и умерено-хладну климу. У младости јој је потребна заштита од сунца, а да се и сама постепено навикава да се све више излаже сунцу.

Земљиште мора имати добру дренажу, а пре свега богато органском материјом. Преферира благо кисела тла, или бар са неутралним пХ, пошто се код алкалних најчешће завршава гвожђем хлорозом због недостатка гвожђа. Због тога и вода за наводњавање мора бити благо кисела, па препоручујем коришћење кишнице, или ако се то не може постићи, нискокалоричну. С времена на време морате залити, јер не одолијева суши.

Множи се семеном, које се сеју у јесен у леје са супстратом за киселе биљке постављене напољу, у полусенку. Ако живите у области са умерено топлом климом, боље је да их стратификујете у фрижидеру, посадите у Тупперваре посуду са вермикулитом и ставите у одељак за млечне производе, кобасице и сл. 3 месеца. .

На крају, рећи ћу вам то може издржати до -30ºЦ, али не може добро да живи у врућим климама са екстремним температурама.